За двадесет две године, од 1975. до 1996. године на Слободарским позоришним свечаностима, коjе су таj назив имале до 1990. године, а затим на Позоришним свечаностима Младеновца, приказане су 153 претставе (19 монодрама), одржане две вечери глумца, три балетске представе и jедан музички ораториjум.

Уметнички селектор програма првих Слободарских позоришних свечаности био jе ЉУБИША РУЖИЋ коjи jе присуствовао извођењу свих представа у сали биоскопа, селима и фабричким халама.

Драгана Бошковић, студент Позоришне академиjе, наjавила jе све представе и у кратком излагању упознала гледаоце са уметничким делима, редитељима и глумцима.

Послове протокола успешно jе обавио Тихомир Павловић Шиле. Девоjке из КУД „Славко Маноjловић” биле су љубазне домаћице позоришним ансамблима из Београда, Зенице, Сомбора, Ниша, Сараjева и Ваљева.

Фото-клуб Омладинског културног центра у Младеновцу свакодневно jе издавао фото-новине о свим догађањима на Слободарским позоришним свечаностима. (уредник био Слободан Станковић Лицко, аутор и власник саjта www.mladenovac.com)

Излазио jе БИЛТЕН Позоришних свечаности коjи су уређивали Лазар Николић, Бранислав Костадиновић, Борис Ђорђиоски, Нада Антониjевић, Драгана Бошковић, Косана Станковић, Славољуб Петровић и Тихомир Павловић. А да БИЛТЕН излази помогли су Славомирка Пеjин, Весна Лужаjић, Илонка Секереш и Бора Jанковић, маjстор на гештетнеру.

По проценама организатора, представе jе гледало око 55.000 посетилаца: у сали биоскопа у Младеновцу, у фабричким халама, просториjама сеоских месних заjедница, школским салама...

Гостовала су 45 позоришта из 24 града некадашње Jугославиjе: Београда, Зенице, Ваљева, Сомбора, Ниша, Сараjева, Новог Сада, Љубљане, Загреба, Скопља, Крагуjевца, Титовог Ужица (Ужица), Шапца, Зрењанина, Приштине, Осиjека, Вршца, Кикинде, Краљева, Бања Луке и Подгорице.

Наjвише представа одиграло jе Jугословенско драмско позориште из Београда, затим Београдско драмско, Народно позориште из Ниша, Народно позориште из Сомбора, Театар „Jоаким Вуjић” из Крагуjевца, Српско народно позориште из Новог Сада...

Наjчешће су игране представе домаћих писаца: Бранка Ћопића, Jована Стериjе Поповића, Душана Ковачевића, Синише Ковачевића, Душана Jовановића, Горана Стефановског, Aлександра Поповића, Слободана селенића, Боре Станковића...

Од страних писаца, наjвише jе представа коjе су написали Жорж Феjдо и Еурипид...

Наjвише награда добило jе Jугословенско драмско позориште: четири представе су проглашене за наjбоље, а Деjан Миjач био jе редитељ три награђене представе.

Jедини глумац коjи jе два пута проглашен за наjбољег jе Данило Бата Стоjковић. Међу глумицама, два пута jе за наjбољу проглашена Jасна Ђуричић из Српског народног позоришта Нови Сад. Соња Jауковић добила jе награду за наjбољу улогу улогу и jедно специjално признање.

Радослав Миленковић jе jедини учесник Позоришних свечаности са наградама за наjбољу улогу и наjбољу режиjу.

 

Изговорено на почетку Хlll Слободарских позоришних свечаности: Добро дошли, сви ви, наши драги гости из Новог Сада, Крагуjевца, Ниша и Београда. Не замерите што нам jе кућа скормна а ни трпеза ниjе богата. Но, срце jе наше велико, а љубав бескраjна. Љубав за уметност позоришну. Не замерите што немамо цугове на позорници, што нам недостаjе тридесетак рефлектора и реостат, што нам гардеробе нису удобниjе и што нам недостаjе што-шта, што позориште позоришниjим чини. Наша традициjа jе мала, ово свечано позорjе одржава се у нашем граду по тринаести пут, но ми себе с поносом називамо позоришном средином. Jедног далеког дана бићемо и ми попут општине Стари град. За сада смо само jедна од београдских општина коjа биjе битку за излазак из културног предграђа. Добро дошли сви ви, из београда, Ниша, Крагуjевца и Новог Сада. Не замерите што нам jе кућа скромна а ни трпеза ниjе богата. Но, срце jе наше велико а љубав бескраjна.