ВЛАДИМИР ПАНТИЋ

ветеринар, цитолог, академик

Оснивач jе лабораториjа за електронску микроскопиjу на Ветеринарском факултету Универзитета у Београду и у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду. Његова научна активност обухвата истраживања у областима цитологиjе и ендокринологиjе, као и истраживања корелациjе неуроендокриних комплекса са механизмима коjи регулишу активност хипофизе и хипоталамуса.

Основна истраживања Пантића су из области неуроендокринологиjе и цитологиjе, нарочито су запажена и цитирана у многоборjним, посебно страним научним часописима, као и уџбеницима и моно-графиjама не само у Србиjи, већ и у многим западним земљама. Његове студиjе регулационих механизама везане за проучавање деловања ендокриних жлезда утицале су на даљи, бржи развоj биомедицинских наука у нас, такође, ти радови имаjу значаj и за будуће упознавање рада жлезда са унутрашњим лучењем, као на ћелиjском, тако и на молекуларном нивоу.

Написао jе књиге ЋЕЛИJА-ОСНОВА ЖИВОТА и БИОЛОГИJА ЋЕЛИJА. Публиковао jе, у домаћим и страним стручним часописима, преко 220 радова из области цитологиjе ендокриних жлезда.

Добитник jе Седмоjулсне награде Србиjе 1960, Награде АВНОJ-а 1974. године, Октобарске награде Београда 1975, а додељени су му и Орден рада са златном звездом и Орден заслуга за народ са сребрном звездом.

Академик Владимир Пантић стекао jе углед цењеног научног радника, а као дугогодишњи наставник ембриологиjе и хистологиjе извршио jе покушаj да осавремени наставу у тим дисциплинама.

У биграфском лексикону „Срби коjи су обележили ХХ век” налази се и име Владимира Пантића.

Његово име налази се и у едициjама „Ко jе ко у свету науке”: Библиографски речник знаменитих научника од Антике до данас, чиjи jе издавач Вестерн Паблишинг из Чигага, као и у едициjи Men of Achievement у издању Кембриџ центра из Енглеске.

Српска академиjа наука и уметности, поводом 85-тог рођендана академика Пантића, издала jе „Библиографиjу радова академика Владимира Пантића”, коjу jе приредила његова кћерка Сања Пантић.

ГРБ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ добио jе 2004. године.

Рођен jе 5. априла 1921. године у Међулужjу код Младеновца. Завршио jе 1940. године Прву мушку реалну гимназиjу у Београду. Учесник jе НОВ од 1944. и резервни поручник JНА.

Дипломирао jе 1950. године на ветеринарском факултету у Београду, а исте године изабран jе за асистента. Докторску дистертациjу одбранио jе 1954, за доцента jе изабран 1957, за ванредног професора 1963, а за редовног 1972. године. За дописног члана САНУ jе изабран 1970,

а за редовног 1981. године.

Био jе шеф Катедре за хистологиjу Ветеринарског факултета у Београду. По позиву одржао jе више предавања у научним институциjама на Универзитетима у Москви, Лењинграду, Пловдиву, Бостону и Бафалоу. Оснивач jе и дугогодишњи шеф Лабораториjе за електронску микроспкопиjу у Институту за примену нуклеарне енергиjе у Земуну, шеф одељења за цитологиjу и ембриологиjу Института за биолошка истраживања

у Београду.

Умро jе средином маjа 2006. године.