Према подацима из књиге МЛАДЕНОВАЦ И ОКОЛИНА чиjи jе аутор Славко Петровић, под насловом „Младеновац док га ниjе било” пише:

– Године 1873, у документу под броjем 537, министра грађевина обавештава министра унутрашњих дела да jе

„Влада његове светлости решила да се траса гвозденог пута, коjи се намерава градити од Београда до jужне границе Србиjе... стално обележи, премери, план и предрачун сачини, те да се приближно определи цифра, шта ће нашу државу гвоздени пут стати... Комисиjа ће ова преоћи преко округа Београдског, долином Топчидерском, преко Раље, па даље Ропочевском, до у Jасеницу...”

Комисиjа jе прошла, повукла линиjу и на њоj стотинак метара од друма, на 53. километру од Београда, уцртала станичну тачку.

Тачка jе таj случаjни и судбоносни предзнак да децениjу касниjе ту никне ново насеље - МЛАДЕНОВАЦ.

Младеновац jе наjмлађе насеље на овом подручjу и jедан од наjмлађих градова у Србиjи. Настао jе у деветоj децениjи ХIХ века, када jе дуж речице Луг (на пространим и мочварним ливадама, пашњацима и њивама) постоjала тек по нека сељачка колиба. После Берлинског конгреса 1878 коjи jе утврдио обавезуjуће одлуке за Србиjу, почела jе изградња железничке пруге.

Отворено jе велико градилиште са броjним радницима.

Они су за своj смештаj изградили бараке. То jе знатно изменило изглед пустог простора између Луга и друма Београд - Крагуjевац. Сељаци из оближњег села, наjпре су ту, у корпама доносили и радницима продавали разне производе, а 1882. године саграђена jе кафана „Космаj” (данашња „Стара механа”), што jе са зградом железничке станице, званичан зачетак новог насеља.

Две године касниjе, 23. августа 1884, у 15:01, дошао jе први воз из Београда до станице коjа се тада звала Међулужjе.

Потом, врло брзо, занатлиjе, трговци и угоститељи из оближњих насеља, као и из наjудаљениjих краjева Србиjе, насељаваjу се и граде пословне и стамбене обjекте и тако, за две године, формираjу ново насеље.

Међу првима су то учинили Милета и Радосав Парезановић, плугари из Ужица, Петар Станкић, ћурчиjа из села Младеновца, Петар Спасић, берберин из Азање, Максим Николић и Драгутин Милоjевић, абаџиjе из села Младеновца, Лаза Николић, месар из Селевца, чича Дрецко, бозаџиjа из Македониjе, Маринко Маричић, столар из Босанске Дубице, затим опанчари Воjа и Стеван Радоjкић из Кораћице, Антониjе Чокић и Димитриjе Jовановић из Ковачевца, Милан Михаиловић из Аранђеловца као и трговци Цветко Ђорђевић из Међулужjа, Никола Ђорђевић и Милан Соскић из Ковачевца, Стево Ђорђевић из Кораћице, Милован Jованчевић и Антониjе Лазић из Влашке, Радован Jовановић Шицко из Копљара, Jанко Баџак из Jагњила, Стоjан Ђорђевић из Велике Крсне и

Наум Атанасиjевић из Крушева.