Комеморациjа на Црквенцу у Младеновцу

СРБИJA НЕ ЗAБОРAВЉA

Лекари подсетили да jе у време епидемиjе пегавог тифуса пре више од деведесет година угашено више од 300.000 живота

У оквиру програма „Србиjа не заборавља”, на Црквенцу у Младеновцу jе одржана комеморациjа жртвама епидемиjе пегавог тифуса коjа jе пре више од 90 година однела више од 300.000 живота. Цвеће на споменик подигнут 1915. године у знак захвалности лекарима коjи су на позив српске владе дошли у помоћ нашем народу у наjтежим тренуцима, положили су Тиjери Наварез, воjни аташе Француске, Саjмон Ванделер, воjни аташе Велике Британиjе, представници Српског лекарског друштва, представници Друштва за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године и броjни Младеновчани. Комеморациjи су присуствовали Џон Оливер, амбасадор Aустралиjе у нашоj земљи, Олег Бутаков, представник Русиjе, званичници нашег Министарства одбране и Општине Младеновац.

Др Славица Жижић Борjановић, из Српског лекарског друштва, обjаснила jе да jе спомен-чесма у Младеновцу наше обележjе коjе jе наjвише спомињано у свету и коjе у Великоj Британиjи зову „предивна спомен-чесма”. Посвећена jе санитарноj мисиjи шкотских жена у Србиjи и њеном оснивачу др Елси Инглис из Единбурга, легендарноj жени лекару коjа jе умрла на рукама српских воjника.

– Оваj дан посветили смо прошлости, Србиjи и жртвама коjе jе наша земља поднела за време рата. Жртве у нашоj земљи веће су од укупних жртава Грчке, Бугарске, Румуниjе и Италиjе. Србиjа се тада приближила граници биолошког опстанка, а од превеликих губитака ниjе се ни до данас опоравила. Лекари у саставу савезничких медицинских мисиjа, дошли су у нашу земљу да помогну. Само jе британских лекара и медицинских сестара у августу 1915. године било више од шест стотина. - рекао jе др Жарко Вуковић, из српског лекарског друштва.

Лекари су подсетили да jе страшна епидемиjа пегавог тифуса однела и многе животе америчких, британских и лекара из целог света, међу коjима и 112 српских, што jе била трећина лекара коjе jе наша земља тада имала.

Aтмосферу овог догађаjа песмама jе употпунио хор „Станислав Бинички”, а за музику jе био задужен репрезентативни оркестар Гарде.

(Д. Давидов)